Los Pseudonim presents...

Ah, sećam se, kao juče da je bilo... Iako je to danas, al' nema veze... Smoren od devojke (koja zahteva poštovanje, tako da je na prvom mestu), smoren od faksa, smoren od vremena i od činjenice da za manje od 30 minuta treba da se nađem na stanici trolejbusa ovog naseg lepog grada, rešio sam i ja da napravim blog... Svi ga prave, šta sad, mogu i ja, zar ne?

Koreni ovog poteza, nadasve neočekivanog od mene (jer mi čak ni pravopis nije jača strana, a kamo li da volim da pišem), mogu se pratiti još od početka novog milenijuma. Mnogo događaja čovek proživi i preživi, ne stigne sve da ih zapamti, ne stigne ni da ih zapiše, ali se nada da ostaju tu negde, skriveni, u uglu malog mozga... E qrac, ne ostaje ništa, sve se zaboravi ako se ne zapiše! A kako mislim da imam mnogo da ispričam, možda ne toliko pametnih koliko interesantnih događaja, rešio sam da digitalizujem svoja sećanja.

Pošto ću pokušati da opišem i starija zbivanja u zemlji, a i na njoj, nemojte mi zameriti ako pogrešim nešto. To će, možda i podsvesno, biti iz želje da se to dogodilo na neki drugi način. Ali, kao i u termodinamici, postoje mnogi putevi, ali početak i kraj će ostati neizmenjeni! Ako neki tekst bude bioo davnim događajima, pored naslova će bit stavljen i datum... okviran...

Sve što bude inspirisano novijim događajima biće apsolutno korektno i savesno pretočeno u kucan tekst, tj. tu nećete imati nedoumice da li je i put između početka i kraja tačan!

I, za kraj Uvoda, većina imena i poneka mesta dešavanja će biti izmenjena, radi čuvanja identiteta autora i aktera tekstova!

Hvala na pažnji, prijatno veče.

P.S. Bole vas, vi ćete uz komp i topli ruski gas, a ja odoh na trolu raspalu...